Agencija za suzbijanje zloupotreba droga u Sjedinjenim Američkim Državama DEA 

Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Kriminalističko-policijska akademija

Криминалистичко-полицијска академија
Цара Душана 196, Земун
Специјалистичке академске студије
Смер: Криминалистичко супротстављање савременим облицима криминалитет
Семинарски рад
из предмета Специјалне истражне методе:
Агенција за сузбијање злоупотребе дрога
у Сједињеним Америчким Државама (ДЕА)
- методе рада-
Ментор: Студент:
Проф.др Дарко Маринковић Јелена Грујић
Бр.индекса: С-31/09
Земун, 2009. године
САДРЖАЈ:
I: Злоупотреба наркотика и мере њихове контроле у Сједињеним Америчким Државама
Општи осврт и почеци законодавне активности у вези са дрогом...................................................2
II: Агенција за сузбијање злоупотребе дрога
Организација и деловање.........................................................................................................................3
Специјалне истражне методе Агенције за сузбијање злоупотребе дроге
Тајна опсервација и надзор.....................................................................................................................................4
Технике инфилтрације и продора у криминалну средину................................................................................8
Неке операције које спровела Агенција за сузбијање злоупотребе дроге.....................................10
III:Закључак............................................................................................................................................... 13
IV:Референце...............................................................................................................................................14
Злоупотреба наркотика и њихова контрола у
Сједињеним Америчким Државама
Општи осврт и почеци законодавне активности у вези са дрогом:
Непосредност везе између наркоманије и криминалитета дуго већ потврђује чињеница да где год постоји злоупотреба дроге, постоје и видови деликвентног понашања.У криминолошком смислу постоје три врсте наркоманског криминалитета: вршење криминала под утицајем наркотика, неовлашћена производња, трговина и уживање дрога, и међународно организовање канала трговине дрогом. Промет наркотика je у свету један од највећих бизниса, а у скоро свим земљама неовлашћена производња и илегална продаја дрога квалификована је као кривично дело.Илегална трговина опојним дрогама спада у ред најмасовнијих облика организованог криминала уопште. Предмет трговине су природни и сирови производи дрога и њихови деривати, међу којима посебно: сирови опијум, морфин, хероин, марихуана, хашиш и кокаин.Овај облик трговине одвија се по систему уређене организације и мреже која функционише по одређеној хијерархији произвођача дрога, накупаца и власника складишта, транспортне мреже и организација за прерасподелу у подручјима њене потрошње.Распрострањеност је зависна од узгојног подручја сировина, потреба потрошачког подручја, правних норми који регулишу ову област, воље органа власти, као и спремности и способности контролних органа за сузбијање и спречавање ове појаве.
Кривична дела нарко-криминалитета као и постoјање довољне сумње у погледу њиховог извршења, једна су од три категорије кривичних дела код којих је на основу судског налога прописано коришћење специјалних истражних техника.Када је реч о међународним документима који садрже одредбе о специјалним истражним мерама и радњама као посебним радњама које се предузимају у циљу откривања и доказивања активности у домену нарко-криминала, пре свега треба истаћи две конвенције Уједињених нација, од којих је прва донета 1988. године, а друга 2000. године. Конвенција УН против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци представља први документ међународног карактера где је у Члану 11. предвиђена једна од специјалних истражних радњи којим је (на међународном нивоу) дефинисана техника контролисане испоруке, као и механизми њене реализације. На неопходност примене посебних истражних мера, када је у питању супротстављање организованом криминалу, указала је 12 година касније и Конвенција УН против транснационалног организованог криминала. У Члану 20. под називом ''Специјалне истражне технике'', истиче се да државе потписнице требају да преузму све потребне мере како би омогућиле исправну примену контролисаних испорука и других посебних истражних техника, попут електронских и других облика контроле и операција откривања од стране надлежних власти. Такође се напомиње и да се тиме обухватају и методе као што је пресретање робе и дозвољавање да роба продужи нетакнута или да буде уклоњена или замењена у целини или делимично.

... ---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com